PLENARNA PREDAVANJA

 

Dr Boban Arsenijević

Međuzavisnost značenja i akcenatskog obrasca kod srpskih deadjektivnih i deverbalnih nominalizacija


Tipično značenje prideva tiče se osobina, a tipično značenje glagola događajnosti. Tipične nominalizacije prideva i glagola jesu one koje referišu na odgovarajuće osobine, odnosno događajnosti; njihovi karakteristični tvorbeni nastavci su -ost i -je. Ove nominalizacije nose dva karakteristična akcenatska obrasca: jedan veran akcentu motivne reči (leksički: zAraznost) i drugi sa dugouzlaznim akcentom na penultimi (fonološki: nazAAlnOst). Dva akcenatska obrasca kovariraju sa određenim morfosemantičkim obeležjima. Leksički akcenat je daleko produktivniji u obe klase. Kod deadjektivnih nominalizacija, teži da dobije značenje tropa  (manifestacije osobine). Kod deverbalnih ga nalazimo na svim nominalizacijama nesvršenih glagola, koji su jedina produktivna baza za deverbalnu nominalizaciju u srpskom jeziku. Fonološki akcenat nalazimo kod izvesnog broja visoko frekventnih deadjektivnih nominalizacija, ponekad paralelno sa leksičkim, a imenice ovog tipa obično mogu referisati i na generičku osobinu ili događajnost koja se odlikuje relevantnom osobinom (ljubAAznOst), ali i dobiti idiosinkretično značenje (knjižEEvnOst). Deverbalne imenice sa fonološkim akcentom (postavljEEnjE) nastaju samo od svršenih glagola, a kako se ovi po pravilu ne nominalizuju, spadaju u izuzetke, te i njima možemo pripisati idiosinkretički status. Generalizacija je da produktivne nominalizacije nose leksički, a idiosinkretičke fonološki akcenat. Produktivno se oslanja na procesiranje, odnosno na morfologiju, a idiosinkretičko na memoriju, tj. leksikon. Drugim rečima, fonologija obeležava imenice prema tome da li njihovo značenje čitamo iz leksikona ili ga kompozicionalno procesiramo od morfoloških komponenti.

 

Dr Jelena Filipović

Jezička politika i planiranje: teorijski postulati i implikacije


U ovom predavanju predstaviću pregled jezičke politike i planiranja kao naučne discipline. Uz definisanje pojma, sa posebnim naglaskom na specifičnost značenja termina „politika“ u ovom kontekstu, baviću se mogućim objašnjenjima zašto je ova oblast lingvistike tako važna za život svakoga od nas. pokušaću da ukažem na značaj interakcije jezik-osoba-društvena/govorna zajednica iz perspektive različitih aspekata jezičke upotrebe i jezičkih funkcija u privatnom, javnom, obrazovnom i profesionalnom domenu. Svi ovi domeni u direktnoj su korelaciji sa jezičkim politikama u čijoj formulaciji i implementaciji pored naučnih veoma značajnu ulogu imaju i strateški i društveno-istorijski faktori, koji direktno ili indirektno, eksplicitno ili implicitno, utiču na odluke jezičkih plañera, a time i na pristup različitim sferama društvenog života predstavnicima velikog broja društvenih, etničkih i drugih komunikativnih zajednica.

 

Dr Tijana Ašić

Prostor i vreme u mišljenju i jeziku


Polazeći od filozofskih, psiholingvističkih i jezičkih istraživanja, pokušaćemo da odgovorimo na dva pitanja: a) u kojoj meri je konceptualizacija prostora (ne)zavisna od  jezika (što dovodi do večitog problema međuzavisnosti govora i mišljenja)? b) da li se naša kognitivna reprezentacija vremena zasniva isključivo i u potpunosti izvodi iz našeg poimanja prostora? Cilj nam je, takođe, da uporedimo osnovnu semantiku spacijalnih (predlozi) i vremenskih (predlozi i glagolska vremena) proceduralnih izraza i da utvrdimo da li one počivaju na identičnim parametrima (osnovnim mereotopološkim relacijama i orijentaciji). Naše preispitivanje lokalističke hipoteze oslanjaće se ne samo na lingvističke analize, već i na najnovija saznanja o usvajanju predloga i glagolskih vremena kod dece, kao i na ontološke rasprave o prirodi i strukturi prostora i postojanju i proticanju vremena.

 

Dr Dušica Filipović-Đurđević

Polisemičnost kao neizvesnost značenja reči


Ranija istraživanja pokazala su da se polisemične reči prepoznaju brže nego jednoznačne reči. Pokazalo se i da je porast u broju povezanih značenja praćen skraćivanjem vremena kognitivne obrade. U ovom istraživanju pokazaćemo da, pored broja značenja, na vreme obrade utiče i ujednačenost verovatnoća pojedinačnih značenja. Visoka osetljivost kognitivnog sistema biće demonstrirana putem pogleda na polisemiju kao na neizvesnost značenja reči. U skladu sa ovim pogledom, polisemija će biti opisana primenom entropije. U prvoj fazi istraživanja, entropija će biti procenjena na osnovu semantičke intuicije govornika, odnosno na osnovu značenja koje su ispitanici navodili u zasebnoj studiji. U drugoj fazi istraživanja, entropija će biti procenjena na osnovu vektorske reprezentacije polisemične reči, dobijene na osnovu analize konteksta u kojima se pojedina reč javlja u tekstu. Oba načina procene neizvesnosti značenja polisemičnih reči pokazaće da je vreme prepoznavanja kraće u slučaju reči sa velikim brojem povezanih značenja čije su verovatnoće ujednačene. U skladu sa srodnim rezultatima zabeleženim u ostalim oblastima jezika, rezultati ovog istraživanja pokazaće izuzetnu osetljivost kognitivnog sistema na statističke odlike jezika.

 

Divna Tričković

Nazivi za boje – slučaj japanskog jezika

 

U razvoju lingvističke misli često se pažnja vraćala na pitanje odnosa između realnog sveta koji nas okružuje i sveta koji se oslikava u ljudskim jezicima. Sapir-Vorfova hipoteza dala je poseban podstrek takvim ispitivanjima, a kognitivna lingvistička istraživanja su ih produbila. Jedno od najiscrpnijih tema za ispitivanje na datom polju bilo je i ostalo pitanje boje. Naime, vrlo rano je uočeno da postoji značajno nesaglasje između boja u životu i boja u jeziku, pogotovo kada se uporedi stanje u više različitih jezika. Pri svemu tome, fenomenu boje je moguće pristupiti iz mnogo različitih pravaca, pa su ova ispitivanja dopunjavana kulturološkim, psihološkim, antropološkim i drugim aspektima. Ovom prilikom ćemo se, stoga, baviti odnosom naziva za boje i boja, a sa ciljem da ukažemo na važnost takvih ispitavanja i njihovih rezultata. Prikazaćemo i jednu od mogućih metoda za lingvističku analizu naziva za boje, koristeći se konkretno primerima iz japanskog jezika. Nadamo se da ćemo time pomoći da se proširi pogled na ovo interdisciplinarno pitanje.